28
četvrtak
siječanj
2016
KRATKO O SNOBOVIMA HAH
Gledam danas jednog dečka pun sebe ,sve ljude gleda kao da nisu njegov nivo . Čime je hranio taj stav? Tatinim autom,Tatinim parama.Tatinom firmom.Itd. Osoba koja je sve dobila na pladnju,osoba koja u životu nije prolila kap znoja kako bi došla do nečega. Osoba koja je odrasla u okruženju da su novci sve,da sve kupuju i da se ljudi gledaju po tome koliko ko ima,ko kakav auto vozi,i da li imaš markirane stvari na sebi. A znam da bi ta osoba prva pala na testu ljudskosti,poštovanja pa i znanja. Napisala sam ovo jer sam nažalost dozvolila sebi da me takav snob izbaci iz takta,al' opet se slatko nasmijem jer takva osoba nikad neće znat čari sreće i zadovoljstva nakon napornog rada kada SAMA SEBE nagradiš i kada prije svega znaš to cijenit :)
komentiraj (2) * ispiši * #
24
četvrtak
rujan
2015
KOLIKO DRUGIH PRILIKA ZASLUŽUJEŠ?
Uvijek svi kažu da svatko zaslužuje drugu priliku,i slažem se s time ,ali što ako pretjeramo s ''drugim'' prilikama. Ja sam pretjerala.Jel stvarno nekad moguće da neke osobe utječu na nas u stilu da znamo da ne radimo dobro za sebe al i dalje to radimo?
Sviđao mi se od moje 17.godine bio je najbolji prijatelj od dečka moje prijateljice,malo stariji od nas. Doduše, sviđao mi se samo fizički na početku. Rođendan od moje prijateljice,veliki 18. rođendan kad mislimo da smo napokon odrasli i da nam roditelji više ništa ne mogu zvocat.Plan je bio da idemo na večeru kod prijateljice i da i idemo na party koji se odvijao tu noć u našem gradu.Bit će svi tamo,barem se tako priča, a kad imaš 18 misliš da je to bitno :).
Ulazimo na party,i prvo što vidim je on naravno ,pravim se kao da ga ne vidim pričam s prijateljima,plešemo ,pjevamo i rođendan prolazi u odličnom raspoloženju. U jednom trenutku vidim da mi prilazi,al pravim se važna dok mi srce lupa najjače. I tu počne priča ,kako si ,kako je na rođendanu bla bla,i na kraju hoćemo malo proštet .Ja naravno pristanem ,mislim da se nisam ni malo dvoumila malo se prošetamo,pričamo i odjednom se počnemo ljubit .Moje srce sad još jače lupa. Nakon toga slijedi par komplimenata na koje klinke padaju,i ono na kraju javit cu ti se sutra. (Da napomenem ništa više od par poljubaca nije bilo.)
Drugi dan jedino što sam čekala bila je njegova poruka ,koja je stigla kada se gospodin probudio oko 2,3. I glasila je : Hej ljepotice dobro jutro! Kako si? Krenulo je dopisivanje,jedna poruka za drugom jedna za drugom i tako dopisivanje se odužilo na više sati. Vikend poslije molim mamu da me pusti van samo da vidim njega,iako se gospodin javljo dva dana poslije rođendana i onda naglo prestao ,ali uvijek sam ja našla neke izgovore za njega. Mama popusti,i moj vikend opet završi s njim i njegovim poljubcem,i tako je to trajalo 3 godine ,da da dobre 3 godine ,ali ni tu nije kraj.
Pukla sam jer sam shvatila da sam se ja zaljubila da svaki dan mislim na njega da mi je bitan,a da ja njemu nisam .Prešla sam preko milijun lažnih izjava i nada koje mi je davao ,uvijek sam našla ispriku za njega,nikada za sebe zašto to radim?
Trenutak kada sam shvatila da sam pretjerala u toleriranju dogodio se prošlog ljeta. Petak njegov rođendan,a u subotu moramo ić kod prijateljice jedne na rođendan di će bit samo parovi .Petak : svi idemo van i njegovo i moje društvo . Kada smo došli van ,on se naglo izgubio mislila sam sigurno priča s nekim prijateljima ili nešto . Nisam se uopće zamarala ,prijateljice mi kažu da odemo u drugi klub jer im je tamo dosadno ,ja mu pošaljem poruku da ja idem s curama da ne ostanem sama s njegovim dečkima i da me nazove kada vidi poruku . I tako mi krenemo prema autu,već izašli iz kluba i prijateljica trči prema meni i govori : Nemoj se samo naglo okrenut . Meni nije bilo jasno što se dešava ,okrenem se a iza mene on se ljubi s nekom curom. Skamenila sam se ,plačući otrčala u auto i probala se skulirat . Nisam htjela ništa govorit čekala sam da mi sam kaže ,opet sam mislila da ce imat neku ispriku za to. Koju ispriku Mateja za nešto šta si vidjela na svoje oči?
Došla je subota,on se javlja samo da ima puno posla i da odem sama do prijateljice na rođendan da će on doć naknadno,ja se pravim kao da ništa nije bilo jer neću pričat o tome preko telefona,a i možda mi je tako bilo lakše. Odem na rođendan,prođe sat,dva ,tri njega nema. Ja šaljem poruku di si ti? On odgovara da ne može doć da mu je loše . Da će mi sve ispričat sutra. I tu sam pukla ,rekla sam da neću pričat s njim da mi se ne obraća više . I nisam ,već godinu dana smo na bok,bok. Doduše on je pokušao par puta doći do mene ,ali ne želim . Ne želim i ne mogu opet sve prolazit,ne mogu opet od sebe radit budalu .
Volim ga i dalje,ali ipak više volim sebe!
komentiraj (6) * ispiši * #
STRAH OD SAMOĆE
U prošlom postu sam rekla da cu pisati o sebi ,i tome zašto sam počela pisati,ali sam se ipak odlučila na ovu temu jer me baš inspirirala.
Neki dan sjedim s prijateljicom na kavi i tako pričamo o aktualnim temama,i naravno dođu i dečki na red :). I tako dođemo i do toga zašto su ljudi stalno u vezi? Kaze ona ja ne mogu bit sama ja stalno moram biti u vezi ,ili barem imati nekoga ovako sa strane.
Malo me to šokiralo iskreno, da li ljudi stvarno ne znaju bit sami sa sobom? Ne razumijem kako uopće pronađeš sebe ako si stalno uz nekog ,ako ne daš sam sebi neko vrijeme da se pronađeš da vidiš tko si. Uvijek sam svoj put u životu htjela proć sama,nikad nisam dopustila da netko umjesto mene donese odluke važne samo za moj život i moj put. Bilo da je u pitanju faks,karijera,ili nešto treće.
U zadnje vrijeme sam primjetila da bi ljudi bili sa bilo kim samo da ne budu sami ,ili samo zato jer svatko ima nekog pa ajde i ja cu. ''Bilo koga'' je lako naći ,al teško je naći nekog tko će ti pasati po svemu. Imam 23 godine ,dečka trenutno nemam,nekako mi je trebalo vrijeme koje cu posvetiti samo sebi,i pronaći samu sebe . Mislim da cu budućeg dečka puno više cijenit ,jer sada napokon znam kako cijeniti sebe,ali nikako neću dozvoliti da upravlja samnom ili mojim odlukama. Bivši dečko je uvijek forsirao da on odlučuje umjesto mene,tj. da upravlja samnom i to me uvijek gušilo.
Za kraj,uživajte u vikendu koji je pred nama :)
''Treba znati biti sam,a mnogi to ne znaju,mnogi su u strahu ostati sami. Pa se zadovoljavaju bilo čime.Pa spuštaju kriterije,ispunjavaju se lažnom srećom,kojom onda uvjeravaju druge,jer sebe ne mogu uvjeriti. Problem je u tome što ti misliš da je to ono što zaslužuješ .Problem je u tome što ti ne znaš da postoji više .I da to više zaslužuješ ti. I da možeš više. I da moraš više.Zbog sebe.I jedino zbog sebe.Prihvaćamo ljubav koju mislimo da zaslužujemo. Možda idući put kad ti bude dosta ,kad prekineš,kad odeš,ali prije nego što se vratiš,sjedneš i razmisliš. I shvatiš. Pa odlučiš.Da je dosta. Ovaj put,zaista.'' (Dean Pelić)
komentiraj (3) * ispiši * #
21
ponedjeljak
rujan
2015
Zašto sam počela pisati blog?
Pa da počnemo :)
Za pisanje bloga sam se odlučila radi toga što bi htjela neka svoja iskustva podijeliti s drugima,i vidjeti što drugo misle o nekim mojim gledištima i razmišljanjima. Ovo je zapravo to za početak od sutra počinjem pisat i o svom životu i o tome tko je zapravo ta Mateja koja se odlučila na ovakav način dnevnika :)
Lijep pozdrav i dobrodošli u Matejine dnevnike :)
komentiraj (0) * ispiši * #
